olovo | 01 Novembar, 2010 18:08
ПРИМ. ДР ЉУБОМИР МЕДИЋ
(специјалиста стомтолошке протетике)
Рођен је 11. 01. 1953. године Оловским Лукама, гдје је завршио основну школу, а Срдњу зуботехничку школу завршава 1972. године у Сарајеву у којој је био и предсједник омладине.
Исте године је уписао Стоматолошки факултет у Сарајеву. Са наглашенима осјећајем за друштвених живот, у току треће и четврте године, је предсједник студентске организације. Факултет завршава 1977. године, наклон чега одлази на одслужење војног рока у Београд и Добој (као љекар стажиста), након чега је добио резервни војни чин.
У току 1979. године се запошљава у Здраствену станицу у Олову у којој је био управник, гдје учествује у прерастању исте у Дом здравља. Био је први његов директор, до краја 1984. године. Полије тога одлази на специјализацију стоматолошке протетике у Сарајеву, коју окончава 1987. године.
Као љекар бавио се синдикалнима радом и у сјећању су остала лијепа дружења...
У току рата у БиХ био је у Оловским Лукама, а након рата (полије Дејтонског споразумна у којем су Олово и Оловске Луке припале Федерацији БиХ), прелази у Зворник, гдје 1996. године отвара приватну стоматолошку ординацију ‘‘Medicol’’.
Активан је члан у стоматолошким организацијама (у другом мандату Скупштине коморе доктора стоматологије Републичке Српске је предсједник надзорног обора), а био је оснивач и потпредсједник, а једно вријеме и предсједник Удружења приватних доктора стоматологије Републике Српске.
Ожењен је Станом Красић (сада Медић) 1981. године. Имају двије кћерке, које су завршавале основану шкољу у Олову и Шапцу, а средњу у Зворнику, након чега одлазе на студије у Београд. Старија, Јелена, завршила је Факултет организационих наука и ради од 2008. године, а млађа Ивана је завршила Факултета ‘‘Браће Карић’’. Наставиле су мастер студије.
Живи у Зворнику и успјешно води стоматолошку амбулантну ‘‘Medicоl’’, у улици Браће Југовић 2а, e-mail: medicol@teol.net (код жељезног моста), телефони 056 210-918 и 065 535-045.
Брат Миливоје живи у Бијељини са супругом Радом, кћерком Тањом и сином Бојаном.
Отац Маријан је умро 1987. године, а мајка Стака 2010. године. Сахрњени су у Оловским Лукама.
Веома је поносан што потиче из Олова, и као такав јако је омилљен међу оловљанима у Зворнику, међу којима су доктори Рајко Жугиће и Драган Грубачић, оптичарем Млађом Којићем, рођаком Радом Медићем, Бранком Цвијановићем, Браном Жугићем, Радмилом Зекићем, Новицом Ђурђијићем, Самојком Жугићем, Пером Дивљановићем, Славишом Вишњићем...
Кумовао је, заједно са Рајком Жугићем, слави цркве у Олову за 70-годишњицу њеног освећења 11. септембра 2010. године.
У току 2006. године у властитом издању, поводом 10 година исељавања Срба из Олова, штампао је књигу сакупљених пјесама ''Запамтиће Луке и Олово кад' ће лола пропјеват' поново'', која је врло радо прихваћена међу људима исељених из Олова.
Са изузетним смислом за друштвене односе, иницирао је Скуп Оловчића, али и сакупљање грађе за књигу ‘‘Оловски Срби – некада и сада’’.
DANICA | 16/12/2010, 17:39
FASCINIRANA SAM.
OLOVSKI SRBI NEKADA I SADA
Molim Srbe (a i one koji to nisu) koji su se rodili, živjeli ili su na bilo koji drugi način imali veze sa Olovom i olovčićima da mi pošalju sve što su sakupili o Olovu, tekstualni dio, fotografije, događaje, pojave vezane za značajne ličnosti, adrese i brojeve telefona bivših stanovnika Olova, zapisi o rodoslovima (familijama) i ts., kako bih sistematizovao iste i pripremi za knjigu ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Najveći problem, koji je dostupan javnosti, je gdje su današnji Srbi iz Olova. Pošto se puno krećem, taj podatak mi nije toliko nepoznat, ali javlja se propratan problem kako ući u svaku kuću ili uzeti podatak od svih.
Radi toga sam taj problem obnarodovao na ovom blogu, koji se nađe na google pretraživaču…
Ako mi svi vi pomognete, materijal ču lakše prikupiti, a onda dolazi njeno uređivanje i objavljivanje (a to je za mene manji problem, jer se bavim tim poslovima).
Jednu bazu podataka mogu pripremiti sam i sa saradnicima, kao što je prim. dr. Ljubomir Medić iz Zvornika, Ratomir Kojadinović iz Bijeljine, Slavko Žugić iz Beograda i neki drugi dobrotvori, koji će svojim blagodarnim djelima pomoći da se sakupi materijal i objavi knjiga ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Logistička koncepcija je podređena onima kojima je knjiga namjenjena i zato je naglasak da dajete što više materijala o sljedećem:
1. Istorija Olova
2. Porijeklo Srba i srpskih prezimena
3. Značajni ljudi u istoriji Olova
4. Kuda je ko odselio, sa porodičnim prilikama
5. Imena i prezimena olovskih Srba sa adresom i brojevima telefona
6. Prilozi samopisa, fotografija, dokumentacije o Olovu i životu Srba u Olovu i u rasejanju (u ratu i poslije rata 1992. godine).
Metodološka matrica je vitalna i može se mijenjati, a zavisiće i od prikupljenog matrijala i od opšteg pogleda na situacionu i istorisku zbilju ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Kao dobromislen i pravorječiv istraživač, neće me zbuniti ni oni koji nemaju dobru namjeru prema Srbima iz Olova. Ali, neka me poštede svojih nečistih misli koje se neće zaodjenuti u moju čistu košulju jezika. Ja sam samo nepotkupljiv svjedok o svemu što se dešavalo.
I to nije sve, učestvujte i predlažite, neka knjiga bude rezultat kolektivnog rada.
Najljudskije, s poštovanjem!
Nedeljko Žugić
Podatke možete slati na e-mail adrese ili kao komentare na blogu (www.olovo.rs):
nedeljko.zugic@gmail.com
glasistoka@gmail.com
PJESMA O OLOVU
Kao u one dane kad smo bili djeca,
noćas sam lebdio na krilima mjeseca.
Vidio sam naš zavičaj bajni,
ne prepoznaše me drugovi zavičajni.
Bio sam na našim lednim izvorima,
ja žednik zavičajni – u snovima.
Mislio sam ognjište će zavatriti
pa ću opet kraj njega srećan biti.
Javi mi se žalobnica vila,
ovako je meni govorila:
''Čuvarica sam groba ti očeva,
Iznad kojeg munja bijesa sijeva!''
Nigdje Srba ni krsta tisova,
srušena je kula naših snova!
Šta biješe od našeg Olova…?
Nedeljko Žugić
ZAVIČAJ ME ZOVE
Evo pjesme sada nove
Zavičaj me sebi zove
Da se vratim do Olova
Tu je zemlja Srbinova.
Da prošetam livadama
I prostranim planinama
Od Drecelja do Drapnića
Luku, Brda, Dugandžića.
U septembru doću tamo
Da ko nekad zapjevamo
Zavičajne pjesme mile
Što su srpstvo proslavile.
Saša Nikolić
« | Novembar 2010 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
KUME
STANISIC | 16/12/2010, 17:29
BEZ KOMENTARA SAM.POZDRAVLJA VAS KUMA DANA IZ SAPCA.DANICA