Неђо, можда овај податак нађе мјеста у Твојим биљешкама о оловским Србима. На слици је први, или један од првих православних свјештеника у Олову послије Другог свјетског рата, Божидар Љумовић. Немам много података о њему, изузев да је био кум мојој породици, и да је сахрањен у манастиру Савини код Херцег-Новог. Крстио је и истовремено био кум мојој тетки Соколки рођеној 1955 године, коју је баба Деса родила 25 година послије мог оца Ристе (1930).  Оно што је мени остало у сјећању је да је био изузетно образован и велики поштовалац руске класике. Поклонио ми је прве књиге на руском језику. И сад се сјећам да сам Јевгенија Оњегина и Бориса Годунова прво прочитао на руском језику, а дао ми је и један старији Ријечник руско-српског језика који ми је итекако био од помоћи. На жалост, моја комплетна библиотека, па ни поменуте књиге, нису преживиле најезду демократије. Жао ми је што немам више податак о том великом човјеку. Поздрав.

Војо Зекић

 

ЗЕКИЋ  Риста  НОВО

(Селишта, заселак Крижевића, код Олова, 10. јануар 1950)

• КОМЕРЦИЈАЛИСТА, ИЗУЧАВАЛАЦ НАШИХ ИСТОРИЈСКИХ ПРИЛИКА И СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ
• ОРИГИНАЛАН,ДУХОВИТ, НЕСВАКИДАШЊИ, АНТОЛОГИЈСКИ ЕНИГМАТСКИ АУТОР

           Основну школу завршио је у Солуну код Олова, а после завршене гимназије у Олову сту-дирао је економију у Сарајеву. Након одслужења војног рока и запошљавања у сарајевском ПТТ – у, завршава вишу школу и добија звање комерцијалисте. Београђанин постаје 1986. године, а како сам каже цена тог етника био је посао физичког радника у Велепродаји ПКБ – а. Београд и посао у њему напустио је 1992. године и вратио се у Босну, да би по његовим речима, сачувао звање «патриоте». Међутим, исте године стиче статус избеглице, који је «сачувао» до да-нашњег дана. За време избеглиштва живео је у Београду, Панчеву, Брчком, Скеланима, Бајиној Башти, Мокрој Гори код Ужица, а данас је у Малом Зворнику. Ожењен је, отац је двоје деце и деда петоро унучади. Још од гимназијских дана хоби му је «истраживање тајних порука у исто-рији и нашој народној књижевности», а сва сазнања до којих је у протеклом периоду дошао у овој области, како сам каже, за сада се налазе у његовим «сабраним ћутањима».

          Енигматиком је почео да се бави још у гимназијским данима као решавач, али и као са-стављач, с тим што радове није објављивао. Тек у избегличким данима, по наговору наших по-знатих енигмата Владете Тривунца и Миодрага Крстића, почео је да шаље часописима своје са-ставе и да се афирмише као енигматски аутор, што му је брзо успело, с обзиром на његов ра-скошан енигматски таленат. Прве радове објавио је у броју 30 зворничке «Загонетке» (децем-бар 1996). Били су то један анаграм и једна пирамида код које је последња реч имала чак 19 слова (САЛОНСКИ СЕПАРАТИЗАМ). Радове је објављивао у «Ослобођењу мозаик» (Српско Сара-јево), «Загонетки» (Зворник), «Беоквизу» (Београд), «Марбу» (Лозница) и у другим листовима и часописима. Објавио је око хиљаду радова различитих енигматских врста. Састави су му ориги-нални, духовити и несвакидашњи, па велики број заслужује епитет «антологијски». Укрштене речи прави са великим белинама. Воли да користи синтагме, али лепе и духовите. Припремио је комплетне текстове и велики број радова за алманах «Вожд», јединствене енигматске моногра-фије поводом двестогодишњице Првог српског устанка, који је и идејно осмислио и уредио. Слободно се може рећи да је Ново Зекић један од најгенијалнијих енигмата који су се појавили у последње време на српским просторима. Користи и псеудониме: «Војо Зекић», «Зенон», «Зе-нон трећи», «Друг–Оја», «Ал Терего», «Бен Кротер», «Ранча Моћни» (анаграм од намћорчина).

          Један је од оснивача Енигматског клуба «Нова загонетка» из Београда (2001). Учествовао је у свим енигматским манифестацијама клуба, као и у оним у којима је клуб био присутан.

          Представљен је у књизи И. Млађеновића «Истакнути српски енигмати» (1999), а помиње се у више енигматских књига. У књизи В. Тривунца «Идеје у словним ребусима» (2001) засту-пљен је са 14 идеја, у књизи З. Радисављевића «Свет анаграма» (2004) налазимо 16 његових састава, у књизи В. Тривунца «Клинови, пирамиде и варијације» (2006) има 58 његових радова, а помиње се и у књизи А. Буљана «Комбинаторика у играма ријечи» (2003).

 

  

 

Normal 0 21 false false false SH X-NONE X-NONE

 

 

 

ZDRAVA KRV ŽIVOTA DIMITRIJA MITE KERIĆA

 

Dimitrije Mito Kerić se rodio prije sedamdeset godina, na Mitrovdan 1941. Godine u selu Batajica, pored rijeke Bosne, opština Modriča...

Ispiljio se iz ratnog rasula i siromaštva, a od nevolje je pravio život i nauk, prenoseći to na mlade generacije, njegujući održiv raazvoj razumijevanja i ljubavi.

Na životnoj stazi, danas, Dimitije ima iza sebe 70 godina, 25.550 dana, 613.200 sati i bezbroj trenutaka koji se svijetle, kao znaakovi pored puta. A to su njegova supruga, djeca, unuci,prijtelji...

Kao što je čista Božija ljubav stvorila svemir u kojem sve utiče na sve, Dimitrije se najviše klanjao Boginjinom simbolu – vodi, koja nema sjenke, kao jedina materijalna stvar na Zemlji, krštavajući se njom, prije svake odluke.

Tako je sreo svog bračnog druga, odjevenu u sunčeve zrake, pod kupolama sunca u Olovu...Davne 1968. godine.

Od tada je njegov put put čovjeka koji traga za ljubavlju istine i korektnih odnosa među ljudima, želeći da se sjedini sa višom prirodom, kao sveopštim univerzumom u kojem sve nastaje i nestaje.

Staza života jednog sedamdesetogodišnjaka pratila je zdrava krv.

Na toj stazim nije bilo suza, već ljekovitih izvora na kojima se umivao, zajedno sa onim koje je, kao matičnjak, okupljao oko sebe: sportisti, planinari, muzičari, ribari...

Za svaku bolest svoju i svojih prijatelja, tražio je travku iscjeliteljku i cvijet za ranu.

Na njegovoj stranici je razuđen album: ''1968'' – jedna fotografija sa licem koje isijava energiju ljubavi, Porodični album, Planinarske sekcije, Gimnazija ''25 maj'' Olovo, Slike profila, Austrija 2011, Ljeto 2011, Amsterdam 2010...i opet PD ''Smolin'' Olovo, te stare fotografije u kojima su ovjerkovječeni trenuci druženja, koje je imalo punoću i beskonačno nezaboravne trenutke, među kojima je dosta onih čije oči nas gledaju sa onog svijeta.

Moja malenkost, kao i internet društvena mreža, koja je za nas zemaljska biblioteka, čestitaju mu 70-ti rođendan, sa živom željom, da doživi godine svoga dede Ljuboja, koji je živio 101. godinu, a to je u kartanju – fora, a u životu duga i svijetla staza.

                                                                      Nedeljko Žugić

 

 

 

 

 

(Biografija i uvodni dio za dokumentarni film)

     Stanimirović Milivoje rodio se u Radačićima 15. 01. 1955. godine. Osnovnu školu završjo je u Olovskim Lukama, Srednju šumarsku u Ilidži, a Šumarski fakultet u Skoplju.Radio je u ''Planinskom'' u Han Pijesku do 1979 godine, a u Ivanjici do 1999. godine.U Radačiće se vraća 2003. godine, gdje osniva Poljoprivredno gazdinstvo 2005. godine, zajedno sa sinom Željkom.Tako se ostvario njegov san iz djetinstva.

          Nenadmašan je stručnjak i nezaasit radnik, koji je novo čudo u Olovu.

       Zato smo napravili dokumentarni film o njemu, koji bez metafore i kitnjastih riječi govori da nema većeg čuda od onog kada se u zrelim godinama nekome ostvari san koji je sanjao u djetinjstvu, ali i pod dejstvom teškoća, kada ''nužda zakon mijenja'', kada dobra vila stavi u naručje probleme koje uspješno rješavaš, kao Milivoje Stanimirović - junak ove priče - sa vilom iz oblaka, koja ga je naučila da zemlja kroz korijenje diše.

     Političari, poljopribvredni strućnjaci, ali i svi dobromisleni ljudi kažu da je Milivoje Stanimirović najpozitivniji primjer od svih Srba povratnika u Federaciju Bosnu i Hercegovinu.

                                        Nedeljko Žugić, tekst, snimci i montaža

OLOVSKI SRBI NEKADA I SADA

Molim Srbe (a i one koji to nisu) koji su se rodili, živjeli ili su na bilo koji drugi način imali veze sa Olovom i olovčićima da mi pošalju sve što su sakupili o Olovu, tekstualni dio, fotografije, događaje, pojave vezane za značajne ličnosti, adrese i brojeve telefona bivših stanovnika Olova, zapisi o rodoslovima (familijama) i ts., kako bih sistematizovao iste i pripremi za knjigu ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Najveći problem, koji je dostupan javnosti, je gdje su današnji Srbi iz Olova. Pošto se puno krećem, taj podatak mi nije toliko nepoznat, ali javlja se propratan problem kako ući u svaku kuću ili uzeti podatak od svih.
Radi toga sam taj problem obnarodovao na ovom blogu, koji se nađe na google pretraživaču…
Ako mi svi vi pomognete, materijal ču lakše prikupiti, a onda dolazi njeno uređivanje i objavljivanje (a to je za mene manji problem, jer se bavim tim poslovima).
Jednu bazu podataka mogu pripremiti sam i sa saradnicima, kao što je prim. dr. Ljubomir Medić iz Zvornika, Ratomir Kojadinović iz Bijeljine, Slavko Žugić iz Beograda i neki drugi dobrotvori, koji će svojim blagodarnim djelima pomoći da se sakupi materijal i objavi knjiga ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Logistička koncepcija je podređena onima kojima je knjiga namjenjena i zato je naglasak da dajete što više materijala o sljedećem:
1. Istorija Olova
2. Porijeklo Srba i srpskih prezimena
3. Značajni ljudi u istoriji Olova
4. Kuda je ko odselio, sa porodičnim prilikama
5. Imena i prezimena olovskih Srba sa adresom i brojevima telefona
6. Prilozi samopisa, fotografija, dokumentacije o Olovu i životu Srba u Olovu i u rasejanju (u ratu i poslije rata 1992. godine).

Metodološka matrica je vitalna i može se mijenjati, a zavisiće i od prikupljenog matrijala i od opšteg pogleda na situacionu i istorisku zbilju ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Kao dobromislen i pravorječiv istraživač, neće me zbuniti ni oni koji nemaju dobru namjeru prema Srbima iz Olova. Ali, neka me poštede svojih nečistih misli koje se neće zaodjenuti u moju čistu košulju jezika. Ja sam samo nepotkupljiv svjedok o svemu što se dešavalo.

I to nije sve, učestvujte i predlažite, neka knjiga bude rezultat kolektivnog rada.
Najljudskije, s poštovanjem!

Nedeljko Žugić

Podatke možete slati na e-mail adrese ili kao komentare na blogu (www.olovo.rs):
nedeljko.zugic@gmail.com
glasistoka@gmail.com

PJESMA O OLOVU

Kao u one dane kad smo bili djeca,
noćas sam lebdio na krilima mjeseca.

Vidio sam naš zavičaj bajni,
ne prepoznaše me drugovi zavičajni.

Bio sam na našim lednim izvorima,
ja žednik zavičajni – u snovima.

Mislio sam ognjište će zavatriti
pa ću opet kraj njega srećan biti.

Javi mi se žalobnica vila,
ovako je meni govorila:

''Čuvarica sam groba ti očeva,
Iznad kojeg munja bijesa sijeva!''

Nigdje Srba ni krsta tisova,
srušena je kula naših snova!

Šta biješe od našeg Olova…?

Nedeljko Žugić

ZAVIČAJ ME ZOVE

Evo pjesme sada nove
Zavičaj me sebi zove
Da se vratim do Olova
Tu je zemlja Srbinova.

Da prošetam livadama
I prostranim planinama
Od Drecelja do Drapnića
Luku, Brda, Dugandžića.

U septembru doću tamo
Da ko nekad zapjevamo
Zavičajne pjesme mile
Što su srpstvo proslavile.

Saša Nikolić

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2024					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• Писмо Воје Зекића
• OLOVO: BRDA - SELO KOJEG VIŠE NEMA, 2
• ЗЕКИЋ Риста НОВО: ЛЕКСИКОН СРПСКИХ ЕНИГМАТА
• OLOVO: BRDA - SELO KOJEG VIŠE NEMA
• OLOVO: PANTIĆI ŽIVE OD DARA MAJKE PRIROPDE
• OLOVO: U ZAVIČAJNOM UTONUĆU (Ponor-Ponijerka)
• OLOVO: ŽENSKA VODA U RADAČIĆIMA
• VJENČANJE I SVADBA NEBOJŠE I IVANE ŽUGIĆ, 23. 06. 2013.
• VJENČANJE MOMČILA I DANKE ŽUGIĆ (IGNJATOVIĆ)
• Olovo, Zagajnica (zadušnice), 2013.
• Besjede prote Milorada Golijana, 2
• OLOVO: Jovanjdan, 11. 09. 2012. godine
• ISTINA O MILOŠU IVANOVIĆU
• Dok sam čekao Biljanu
• DOKUMENTARNI FILM O ŠUMOKRADICAMA
• Nedeljko Žugić: Intervju za RTV IS (Dejan Kerleta)
• Славољуб Вукотић, прота
• BALADA O OLOVU (Nedeljko Žugić, 1994.)
• VJENČANJE I SVADBA RADOMIRA ŽUGIĆA I DANKE DRAGIČEVIĆ
• Na slavi kod Mirka Gavrica, Dugandžoći, Olovo
• Dimitrije Mito Kerić: ZDRAVA KRV ŽIVOTA (povodom 70. rođendsana)
• SUSRET: Desimir Krčo, Višegrad
• Radan Borovčanin - USAMLJENI POVRATNIK U ZAVIČAJ
• NOVO ČUDO U OLOVU - Milivoje Stanimirović, Radačići
• Bogdan Borovčanin: HUMANITARC OD ZAČEĆA DO SMRTI
• VOLJENA ŽENA
• OLOVO: Dževad Abazović obnovio spomenik Iliji Ančiću (besjeda za nauk i poštivanje)
• SPASOVDAN U DRECELJU, 2011.
• Olovo: Osvještanje crkve u Krajšićima, 2007.
• KOLO U OLOVU, 12. 09. 2010. GODINE

• DOKUMENTACIJA o životu Srba u Olovu [7]
• PORTRET LIKOVA (TEKST I FOTO) [27]
• UVOD UREDNIKA I PISCA KNJIGE ''OLOVSKI SRBI NEKADA I SADA'' [1]
• ISTORIJA OLOVA [9]
• OLOVSKA SELA [7]
• FOTOGRAFIJE [3]
• PISMA OLOVSKIH SRBA [1]
• BIOGRAFIJE SA ADRESAMA I OSTASLIM PRILOZIMA [0]
• PISMA, ČLANCI, PJESME, PRIČE, DOKUMENTOVANA SVJEDOČENJA... [1]
• ŠTA DRUGE NACIONALNOSTI KAŽU O SRBIMA IZ OLOVA [0]
• OLOVSKI SRBI U RATOVIMA [0]
• PORIJEKLO PORODICA OLOVSKIH SRBA [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom