olovo | 26 April, 2010 09:58
ЕПИСКОП ЛОНГИН
Епископ америчко-канадски
Митрополије НОВОГРАЧАНИЧКЕ
Лонгин (Момир) Крчо рођен је 1955. год. у селу Крушчању, општина Олово, од родитеља Станоја и Анђе рођене Јовановић. Основну школу је похађао у Оловским лукама, да би затим завршио Богословију ''Св. Три Јерарха'' у манастиру Крка. Примио је монашки завет мале схиме као ученик петог разреда богословије.
Монашење је извршио тадашњи епископ далматински Стефан 1975. год. Исте године рукоположен је у чин ђакона, а затим и јеромонаха. Они који су пратили духовни и интелектуални развој, једног од најбољих у генерацији, нашли су за сходно да младог јеромонаха пошаљу на даље научно образовање и духовно усавршавање. Тако је монах Лонгин упућен у Московску духовну академију од 1975. до 1979. године, да би исту завршио са степеном кандидата богословља.
Након студија службовао је у Епархији зворничко-тузланској као секретар Епархијског управног одбора и администратор 1. и 2. тузланске парохије. 1983. год. постаје суплент у Богословији ''Св. Три Јерарха'' у манастиру Крка.
На Сабору у мају 1985. год. изабран је за викарског епископа моравичког. Хиротонисан је 20. октобра 1985. У мају 1986. год. изабран је за епископа аустралијско-новозеландског, где је остао шест и по година. Поред служења на огромној територији Аустралије старао се за подизање нових цркава и истицао у раду са омладином. Владика Лонгин је посебно био познат као борац за јединство српске цркве.
На Сабору 1992. год. на молбу Његове Светости патријарха Павла, владика Лонгин се примио дужности епископа далматинског. Боравио је у манастиру Крка и предавао у Богословији. По благослову патријарховом путовао је у Канаду и Аустралију, где је прикупљао помоћ за страдални српски народ. После пада Републике Српске Крајине владика Лонгин са Богословијом из манастира Крка борави на Дивчибарама код Ваљева. Помагао је епископу шабачко-ваљевском Лаврентију у епархијским пословима, а заједно са епископом горњокарловачким Никанором радио је на хуманитарној помоћи избеглицама.
Одлуком Његове Светости патријарха Павла постављен је за његовог помоћника у администрирању епархијом америчко-канадском Новограчаничке митрополије у јулу 1997. год.. У мају 1998. год. постављен је за администратора америчко-канадске епархије, а у мају 1999. год. је изабран од Светог архијерејског сабора за сталног епископа америчко-канадске епархије Новограчаничке митрополије. Владика Лонгин је устоличен на епископски трон америчко-канадске епархије 14. октобра 1999. год.. У име патријарха Павла и Светог архијерејског синода, устоличење је обавио митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Од тада епископ Лонгин успешно води ову епархију на задовољство Српске православне цркве и верујућег надода.
OLOVSKI SRBI NEKADA I SADA
Molim Srbe (a i one koji to nisu) koji su se rodili, živjeli ili su na bilo koji drugi način imali veze sa Olovom i olovčićima da mi pošalju sve što su sakupili o Olovu, tekstualni dio, fotografije, događaje, pojave vezane za značajne ličnosti, adrese i brojeve telefona bivših stanovnika Olova, zapisi o rodoslovima (familijama) i ts., kako bih sistematizovao iste i pripremi za knjigu ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Najveći problem, koji je dostupan javnosti, je gdje su današnji Srbi iz Olova. Pošto se puno krećem, taj podatak mi nije toliko nepoznat, ali javlja se propratan problem kako ući u svaku kuću ili uzeti podatak od svih.
Radi toga sam taj problem obnarodovao na ovom blogu, koji se nađe na google pretraživaču…
Ako mi svi vi pomognete, materijal ču lakše prikupiti, a onda dolazi njeno uređivanje i objavljivanje (a to je za mene manji problem, jer se bavim tim poslovima).
Jednu bazu podataka mogu pripremiti sam i sa saradnicima, kao što je prim. dr. Ljubomir Medić iz Zvornika, Ratomir Kojadinović iz Bijeljine, Slavko Žugić iz Beograda i neki drugi dobrotvori, koji će svojim blagodarnim djelima pomoći da se sakupi materijal i objavi knjiga ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Logistička koncepcija je podređena onima kojima je knjiga namjenjena i zato je naglasak da dajete što više materijala o sljedećem:
1. Istorija Olova
2. Porijeklo Srba i srpskih prezimena
3. Značajni ljudi u istoriji Olova
4. Kuda je ko odselio, sa porodičnim prilikama
5. Imena i prezimena olovskih Srba sa adresom i brojevima telefona
6. Prilozi samopisa, fotografija, dokumentacije o Olovu i životu Srba u Olovu i u rasejanju (u ratu i poslije rata 1992. godine).
Metodološka matrica je vitalna i može se mijenjati, a zavisiće i od prikupljenog matrijala i od opšteg pogleda na situacionu i istorisku zbilju ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Kao dobromislen i pravorječiv istraživač, neće me zbuniti ni oni koji nemaju dobru namjeru prema Srbima iz Olova. Ali, neka me poštede svojih nečistih misli koje se neće zaodjenuti u moju čistu košulju jezika. Ja sam samo nepotkupljiv svjedok o svemu što se dešavalo.
I to nije sve, učestvujte i predlažite, neka knjiga bude rezultat kolektivnog rada.
Najljudskije, s poštovanjem!
Nedeljko Žugić
Podatke možete slati na e-mail adrese ili kao komentare na blogu (www.olovo.rs):
nedeljko.zugic@gmail.com
glasistoka@gmail.com
PJESMA O OLOVU
Kao u one dane kad smo bili djeca,
noćas sam lebdio na krilima mjeseca.
Vidio sam naš zavičaj bajni,
ne prepoznaše me drugovi zavičajni.
Bio sam na našim lednim izvorima,
ja žednik zavičajni – u snovima.
Mislio sam ognjište će zavatriti
pa ću opet kraj njega srećan biti.
Javi mi se žalobnica vila,
ovako je meni govorila:
''Čuvarica sam groba ti očeva,
Iznad kojeg munja bijesa sijeva!''
Nigdje Srba ni krsta tisova,
srušena je kula naših snova!
Šta biješe od našeg Olova…?
Nedeljko Žugić
ZAVIČAJ ME ZOVE
Evo pjesme sada nove
Zavičaj me sebi zove
Da se vratim do Olova
Tu je zemlja Srbinova.
Da prošetam livadama
I prostranim planinama
Od Drecelja do Drapnića
Luku, Brda, Dugandžića.
U septembru doću tamo
Da ko nekad zapjevamo
Zavičajne pjesme mile
Što su srpstvo proslavile.
Saša Nikolić
« | April 2010 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Vladika Longin
veneta jevtovic | 28/11/2010, 09:34
Sazdan od milosti i trpljenja
stamen kao Romanijska stjena,
Carskoga nasledja i gospodstva
krotkoscu Ruske duse
zakriljuje nam sagresenja.
Voli svoj rod Srpski i svako drugo stvorenje
zaista neprocenjivi dar i neponovljiv
Miloscu Bozijom nas Vladika,najdrazi Vladika Longin.