olovo | 17 Jun, 2010 08:29
Др Хаџи Миливоје Вуковић (самопис) 2010-06-17
Рођен сам 13.06.1953. године у Олову од оца Војка и мајке Десанке, рођене Аљиновић. Основну школу и гимназију сам завршио у Олову а медицински факултет у Сарајеву.
Већ у основној школи су ми се урезали дубоко у душу стихови пјесме ”Дјетињство” од мог друга Моце који гласе:
”Сва ћу поља ја бос претрчати
и ријечицу прескочићу малу
направићу подвиг па нек знају
да ја нисам ни за какву шалу. ”
Као да су ме ти стихови водили кроз живот. Трудио сам се да изађем из анонимности и мислим да сам у томе у неку руку успјео. Већ у гимназији сам заволио спорт и медицину. Учествујући у наградним играма посрећило ми се па у јуну 1974. године одлазим на X свјетско првенство у фудбалу у Нјемачку (Југославија – Шкотска 1:1). Затим априла мјесеца 1979. године у Греноблу у Француској присуствујем с’ братом Здравком кошаркашкој утакмици када Босна постаје први клуб из Југославије првак европе (Босна – Емерсон 96:93). Те године 1979. у новембру одлазим у Шабац на одслужење војног рока. У војсци сам био кад је умро Тито. Као што кажу војска је школа живота, ту имам довољно времена за размишљање и прављење планова за будући живот. Размишљам о родном крају и у слободно вријеме пишем понеку пјесму. Ова ми је остала у сјећању и записана у мом дневнику а последња строфа ми је посебно драга
” Шетам пистом аутопарка
гледам звијезде погледа блага
питам се шта ради моја мајка
гдје ли је сада дјевојка драга.
Једна за другом мисли се роје
да ли је тата у трећој смени
гдје ли је сада друштво моје
хоће ли неко доћи мени
хоће ли се испунити надања
дал’ ће боља осванути јутра
угријаће сунце мога дана
данас патим ал’ за боље сутра.”
Изгледа да је моја судбина везана за Мачву па се поново 1983. године вараћам у Црну Бар (родно мјесто Хадук Станка) као лекар опште медицине и ту почињем да радим. У Црној Бари играм фудбал за локални клуб ”Хајдук Станко” који је члан окружне Мачванске лиге. Активно играм до 1988. године а следећих седам година играм за ветеране ”Мачве” из Богатића. У Црној Бари сам шеф амбулант једанаест година и спортски лекар многих клубова у Мачви. У јуну 1990. године одлазим у Италију на свјетско првенство у фудбалу (Шпанија – Југославија 1:2) а следеће године у мају 1991. у Барију у Италији присуствијем утакмици у којој Црвена звезда постаје првак Европе (Звезда – Олимпик 5:4 пеналима). То је прва екипа из Југославије која је постала првак Европе у фудбалу. Године 1994. сам озидао породичну кућу у Богатићу и одлазим из Црне Баре да радим у Дому здравља.
Специјализацију из опште медицине завршава 01.02.1999. године а после тога априла 2005. године стичем звање примаријус. После петооктобарских промјена 2000. године као први излазимо 20. октобра из земље и одлазим у посјету манастиру Хиландар, колијевки Светосавске духовности. Као истрајног оданог својој православној вјери, испред цркве у Богатићу предлажу ме за члана Епархијског савјета православне епархије Шабачко – Ваљевске и ту сам функцију обављао од 2001. до 2006. године. У међувремену на парламентарним изборима одржаним 28. децембра 2003. године сам изабран за народног посланика у скупштини Србије и ту сам био до 15. фебруара 2007. године.
Уз божији благослов о Васкрсу 2006. године одлазим у Свету земљу у Јерусалим. Ту пролазим и упознајем путеве господње и мјеста на којима је био и гдје се родио Исус Христ. Као што су ми рекли ”Ко оде у Јерусалим никада се не враћа исти”. То је заиста тако па сам ја сада Хаџи Миливоје Вуковић и многе ствари су се промјениле у мом животу.
Оженио сам се 1985. године Славком Аћимовић (1956) из Бановог Поља код Богатића. Имамо двије ћерке које су рођене у Шапцу. Александра (1986) и Слађана (1988) оне студирају медицину у Крагујевцу.
Stara pilana:Vojko Vuković, Relja Mićič, Aleksa Suslovski i Ramiz Drozak
Iz osnovne škole u Olovu 1968. godine
Za skupštinskom govornicom, 2005 (Srbija)
Ispred Hilendara 1998. godine
Sa Svetim ognjem u rukama
OLOVSKI SRBI NEKADA I SADA
Molim Srbe (a i one koji to nisu) koji su se rodili, živjeli ili su na bilo koji drugi način imali veze sa Olovom i olovčićima da mi pošalju sve što su sakupili o Olovu, tekstualni dio, fotografije, događaje, pojave vezane za značajne ličnosti, adrese i brojeve telefona bivših stanovnika Olova, zapisi o rodoslovima (familijama) i ts., kako bih sistematizovao iste i pripremi za knjigu ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Najveći problem, koji je dostupan javnosti, je gdje su današnji Srbi iz Olova. Pošto se puno krećem, taj podatak mi nije toliko nepoznat, ali javlja se propratan problem kako ući u svaku kuću ili uzeti podatak od svih.
Radi toga sam taj problem obnarodovao na ovom blogu, koji se nađe na google pretraživaču…
Ako mi svi vi pomognete, materijal ču lakše prikupiti, a onda dolazi njeno uređivanje i objavljivanje (a to je za mene manji problem, jer se bavim tim poslovima).
Jednu bazu podataka mogu pripremiti sam i sa saradnicima, kao što je prim. dr. Ljubomir Medić iz Zvornika, Ratomir Kojadinović iz Bijeljine, Slavko Žugić iz Beograda i neki drugi dobrotvori, koji će svojim blagodarnim djelima pomoći da se sakupi materijal i objavi knjiga ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Logistička koncepcija je podređena onima kojima je knjiga namjenjena i zato je naglasak da dajete što više materijala o sljedećem:
1. Istorija Olova
2. Porijeklo Srba i srpskih prezimena
3. Značajni ljudi u istoriji Olova
4. Kuda je ko odselio, sa porodičnim prilikama
5. Imena i prezimena olovskih Srba sa adresom i brojevima telefona
6. Prilozi samopisa, fotografija, dokumentacije o Olovu i životu Srba u Olovu i u rasejanju (u ratu i poslije rata 1992. godine).
Metodološka matrica je vitalna i može se mijenjati, a zavisiće i od prikupljenog matrijala i od opšteg pogleda na situacionu i istorisku zbilju ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Kao dobromislen i pravorječiv istraživač, neće me zbuniti ni oni koji nemaju dobru namjeru prema Srbima iz Olova. Ali, neka me poštede svojih nečistih misli koje se neće zaodjenuti u moju čistu košulju jezika. Ja sam samo nepotkupljiv svjedok o svemu što se dešavalo.
I to nije sve, učestvujte i predlažite, neka knjiga bude rezultat kolektivnog rada.
Najljudskije, s poštovanjem!
Nedeljko Žugić
Podatke možete slati na e-mail adrese ili kao komentare na blogu (www.olovo.rs):
nedeljko.zugic@gmail.com
glasistoka@gmail.com
PJESMA O OLOVU
Kao u one dane kad smo bili djeca,
noćas sam lebdio na krilima mjeseca.
Vidio sam naš zavičaj bajni,
ne prepoznaše me drugovi zavičajni.
Bio sam na našim lednim izvorima,
ja žednik zavičajni – u snovima.
Mislio sam ognjište će zavatriti
pa ću opet kraj njega srećan biti.
Javi mi se žalobnica vila,
ovako je meni govorila:
''Čuvarica sam groba ti očeva,
Iznad kojeg munja bijesa sijeva!''
Nigdje Srba ni krsta tisova,
srušena je kula naših snova!
Šta biješe od našeg Olova…?
Nedeljko Žugić
ZAVIČAJ ME ZOVE
Evo pjesme sada nove
Zavičaj me sebi zove
Da se vratim do Olova
Tu je zemlja Srbinova.
Da prošetam livadama
I prostranim planinama
Od Drecelja do Drapnića
Luku, Brda, Dugandžića.
U septembru doću tamo
Da ko nekad zapjevamo
Zavičajne pjesme mile
Što su srpstvo proslavile.
Saša Nikolić
« | Jun 2010 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 |