olovo

др МИЛИВОЈЕ ВУКОВИЋ

olovo | 17 Jun, 2010 08:29

 

          Др Хаџи Миливоје Вуковић (самопис)  2010-06-17

        Рођен сам 13.06.1953. године у Олову од оца Војка и мајке Десанке, рођене Аљиновић. Основну школу и гимназију сам завршио у Олову а медицински факултет у Сарајеву.
         Већ у основној школи су ми се урезали дубоко у душу стихови пјесме ”Дјетињство” од мог друга Моце који гласе:
                ”Сва ћу поља ја бос претрчати
                и ријечицу прескочићу малу
                направићу подвиг па нек знају
                 да ја нисам ни за какву шалу. ”
          Као да су ме ти стихови водили кроз живот. Трудио сам се да изађем из анонимности и мислим да сам у томе у неку руку успјео. Већ у гимназији сам заволио спорт и медицину. Учествујући у наградним играма посрећило ми се па у јуну 1974. године одлазим на X свјетско првенство у фудбалу у Нјемачку (Југославија – Шкотска 1:1). Затим априла мјесеца 1979. године у Греноблу у Француској присуствујем с’ братом Здравком кошаркашкој утакмици када Босна постаје први клуб из Југославије првак европе (Босна – Емерсон 96:93). Те године 1979. у  новембру одлазим у Шабац на одслужење војног рока. У војсци сам био кад је умро Тито. Као што кажу војска је школа живота, ту имам довољно времена за размишљање  и прављење планова за будући живот. Размишљам о родном крају и у слободно вријеме пишем понеку пјесму. Ова ми је остала у сјећању и записана у мом дневнику а последња строфа ми је посебно драга
               ” Шетам пистом аутопарка
                гледам звијезде погледа блага
                питам се шта ради моја мајка
                гдје ли је сада дјевојка драга.
                Једна за другом мисли се роје
                да ли је тата у трећој смени
                гдје ли је сада друштво моје
                хоће ли неко доћи мени
                хоће ли се испунити надања
                дал’ ће боља осванути јутра
                 угријаће сунце мога дана
                 данас патим ал’ за боље сутра.”
            Изгледа да је моја судбина везана за Мачву па се поново 1983. године вараћам у Црну Бар (родно мјесто Хадук Станка) као лекар опште медицине и ту почињем да радим. У Црној Бари играм фудбал за локални клуб ”Хајдук Станко” који је члан окружне Мачванске лиге. Активно играм до 1988. године а следећих седам година играм за ветеране ”Мачве” из Богатића. У Црној Бари сам шеф амбулант једанаест година и спортски лекар многих клубова у Мачви. У јуну 1990. године одлазим у Италију на свјетско првенство у фудбалу (Шпанија – Југославија 1:2) а следеће године у мају 1991. у Барију у Италији присуствијем утакмици у којој Црвена звезда постаје првак Европе (Звезда – Олимпик 5:4 пеналима). То је прва екипа из Југославије која је постала првак Европе у фудбалу. Године 1994. сам озидао породичну кућу у Богатићу и одлазим из Црне Баре да радим у Дому здравља.
              Специјализацију из опште медицине завршава 01.02.1999. године а после тога априла 2005. године стичем звање примаријус. После петооктобарских промјена 2000. године као први излазимо 20. октобра из земље и одлазим у посјету манастиру Хиландар, колијевки Светосавске духовности. Као истрајног оданог својој православној вјери, испред цркве у Богатићу предлажу ме за члана Епархијског савјета православне епархије Шабачко – Ваљевске и ту  сам функцију обављао од 2001. до 2006. године. У међувремену на парламентарним изборима одржаним 28. децембра 2003. године сам изабран за народног посланика у скупштини Србије и ту сам био до 15. фебруара 2007. године.
             Уз божији благослов о Васкрсу 2006. године одлазим у Свету земљу у Јерусалим. Ту пролазим и упознајем путеве господње и мјеста на којима је био и гдје се родио Исус Христ. Као што су ми рекли ”Ко оде у Јерусалим никада се не враћа исти”. То је заиста тако па сам ја сада Хаџи Миливоје Вуковић и многе ствари су се промјениле у мом животу.
         Оженио сам се 1985. године Славком Аћимовић (1956) из Бановог Поља код Богатића. Имамо двије ћерке које су рођене у Шапцу. Александра  (1986) и Слађана (1988) оне студирају медицину у Крагујевцу.

                    Stara pilana:Vojko Vuković, Relja Mićič, Aleksa Suslovski i Ramiz Drozak

Iz osnovne škole u Olovu 1968. godine

Za skupštinskom govornicom, 2005 (Srbija)

 Ispred Hilendara 1998. godine

                             Sa Svetim ognjem u rukama

 

 

PORTRET LIKOVA (TEKST I FOTO) | Sledeći | Prethodni | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb