olovo | 28 April, 2010 12:03
Milenko Krčo rođen je 14.02.1939. godine u Ponjerci, opština Olovo, od oca Krčo Jefte i majke Glogovac Spasenije. Osnovnu školu završio je u Olovu 1957. godine, a srednju medicinsku u Tuzli 1961. Medicinski fakultet upisao je u Sarajevu 1961. godine, ali je 1962. prešao na Medicinski fakultet u Novom sadu, gde je i diplomirao 31.01.1967. godine. Nakon fakulteta odlazi na odsluženje vojnog roka gde je stekao čin potporučnika 27.06.1968. Čin poručnika dobio je 1.12.1972., a ubrzo zatim i čin kapetana (22.12.1972.). Nakon odsluženja vojnog roka vratio se u Olovo gde je radio kao upravnik Doma zdravlja sve do 1971. godine.
Specijalizirao je epidemiologiju u Medicinskom centru u Tuzli, a specijalistički ispit položio je 7.05.1976. Iz Tuzle prelazi u Zavod za zdravstvenu zaštitu Medicinskog centra u Somboru gde radi kao načelnik epidemiološke službe. Maja, 1979. godine završio je kurs „Preventivno medicinska zaštita u opštenarodnoj odbrani“ na Bledu.Magistarski rad na Medicinskom fakultetu u Sarajevu odbranio je 26.07.1982. godine.U Institutu za KVB u Sremskoj Kamenici radio je od 1981. godine, kao šef Zavoda za epidemiologiju, a od februara, 1995. bio je šef epidemiološkog programa u Centru bolničko epidemiološke informatike do odlaska u invalidsku penziju oktobra, 1996.Veoma uspešan na poslovnom planu, još uspešniji na privatnom. Oženio se Milicom Marinkov iz Kovilja, sa kojom ima sina Srđana (rodjen 1970) i ćerku Spaseniju (1972). Bio je divan suprug i otac. Imao je brojne prijatelje koje je cesto okupljao u svom domu, uvek voljan da sasluša i pomogne, spreman na šalu, pesmu i igru. Još kao veoma mlad (sa svega 35 godina) teško je oboleo, te se uz pomoć porodice borio sa bolešću sve do kraja života. Umro je 25.01.2000. godine, sahranjen je u Kovilju, pored Novog Sada.Bila je privilegija biti njegova porodica.
OLOVSKI SRBI NEKADA I SADA
Molim Srbe (a i one koji to nisu) koji su se rodili, živjeli ili su na bilo koji drugi način imali veze sa Olovom i olovčićima da mi pošalju sve što su sakupili o Olovu, tekstualni dio, fotografije, događaje, pojave vezane za značajne ličnosti, adrese i brojeve telefona bivših stanovnika Olova, zapisi o rodoslovima (familijama) i ts., kako bih sistematizovao iste i pripremi za knjigu ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Najveći problem, koji je dostupan javnosti, je gdje su današnji Srbi iz Olova. Pošto se puno krećem, taj podatak mi nije toliko nepoznat, ali javlja se propratan problem kako ući u svaku kuću ili uzeti podatak od svih.
Radi toga sam taj problem obnarodovao na ovom blogu, koji se nađe na google pretraživaču…
Ako mi svi vi pomognete, materijal ču lakše prikupiti, a onda dolazi njeno uređivanje i objavljivanje (a to je za mene manji problem, jer se bavim tim poslovima).
Jednu bazu podataka mogu pripremiti sam i sa saradnicima, kao što je prim. dr. Ljubomir Medić iz Zvornika, Ratomir Kojadinović iz Bijeljine, Slavko Žugić iz Beograda i neki drugi dobrotvori, koji će svojim blagodarnim djelima pomoći da se sakupi materijal i objavi knjiga ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Logistička koncepcija je podređena onima kojima je knjiga namjenjena i zato je naglasak da dajete što više materijala o sljedećem:
1. Istorija Olova
2. Porijeklo Srba i srpskih prezimena
3. Značajni ljudi u istoriji Olova
4. Kuda je ko odselio, sa porodičnim prilikama
5. Imena i prezimena olovskih Srba sa adresom i brojevima telefona
6. Prilozi samopisa, fotografija, dokumentacije o Olovu i životu Srba u Olovu i u rasejanju (u ratu i poslije rata 1992. godine).
Metodološka matrica je vitalna i može se mijenjati, a zavisiće i od prikupljenog matrijala i od opšteg pogleda na situacionu i istorisku zbilju ''Olovski Srbi nekada i sada''.
Kao dobromislen i pravorječiv istraživač, neće me zbuniti ni oni koji nemaju dobru namjeru prema Srbima iz Olova. Ali, neka me poštede svojih nečistih misli koje se neće zaodjenuti u moju čistu košulju jezika. Ja sam samo nepotkupljiv svjedok o svemu što se dešavalo.
I to nije sve, učestvujte i predlažite, neka knjiga bude rezultat kolektivnog rada.
Najljudskije, s poštovanjem!
Nedeljko Žugić
Podatke možete slati na e-mail adrese ili kao komentare na blogu (www.olovo.rs):
nedeljko.zugic@gmail.com
glasistoka@gmail.com
PJESMA O OLOVU
Kao u one dane kad smo bili djeca,
noćas sam lebdio na krilima mjeseca.
Vidio sam naš zavičaj bajni,
ne prepoznaše me drugovi zavičajni.
Bio sam na našim lednim izvorima,
ja žednik zavičajni – u snovima.
Mislio sam ognjište će zavatriti
pa ću opet kraj njega srećan biti.
Javi mi se žalobnica vila,
ovako je meni govorila:
''Čuvarica sam groba ti očeva,
Iznad kojeg munja bijesa sijeva!''
Nigdje Srba ni krsta tisova,
srušena je kula naših snova!
Šta biješe od našeg Olova…?
Nedeljko Žugić
ZAVIČAJ ME ZOVE
Evo pjesme sada nove
Zavičaj me sebi zove
Da se vratim do Olova
Tu je zemlja Srbinova.
Da prošetam livadama
I prostranim planinama
Od Drecelja do Drapnića
Luku, Brda, Dugandžića.
U septembru doću tamo
Da ko nekad zapjevamo
Zavičajne pjesme mile
Što su srpstvo proslavile.
Saša Nikolić
« | April 2010 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
BIOGRAFIJA – KRČO MILENKO
Srdjan Krco | 11/10/2010, 21:36
Krčo Milenko rođen je 14.02.1939. godine u Ponjerci, opština Olovo, od oca Krčo Jefte i majke Glogovac Spasenije. Osnovnu školu završio je u Olovu 1957. godine, a srednju medicinsku u Tuzli 1961. Medicinski fakultet upisao je u Sarajevu 1961. godine, ali je 1962. prešao na Medicinski fakultet u Novom sadu, gde je i diplomirao 31.01.1967. godine. Nakon fakulteta odlazi na odsluženje vojnog roka gde je stekao čin potporučnika 27.06.1968. Čin poručnika dobio je 1.12.1972., a ubrzo zatim i čin kapetana (22.12.1972.). Nakon odsluženja vojnog roka vratio se u Olovo gde je radio kao upravnik Doma zdravlja sve do 1971. godine.
Specijalizirao je epidemiologiju u Medicinskom centru u Tuzli, a specijalistički ispit položio je 7.05.1976. Iz Tuzle prelazi u Zavod za zdravstvenu zaštitu Medicinskog centra u Somboru gde radi kao načelnik epidemiološke službe.
Maja, 1979. godine završio je kurs „Preventivno medicinska zaštita u opštenarodnoj odbrani“ na Bledu.
Magistarski rad na Medicinskom fakultetu u Sarajevu odbranio je 26.07.1982. godine.
U Institutu za KVB u Sremskoj Kamenici radio je od 1981. godine, kao šef Zavoda za epidemiologiju, a od februara, 1995. bio je šef epidemiološkog programa u Centru bolničko epidemiološke informatike do odlaska u invalidsku penziju oktobra, 1996.
Veoma uspešan na poslovnom planu još uspešniji na privatnom. Oženio se Milicom Marinkov iz Kovilja, sa kojom ima sina Srđana i ćerku Spaseniju. Bio je veliki prijatelj, uvek spreman da sasluša i pomogne; divan suprug i otac. Bio je uvek spreman na šalu, pesmu i igru.
Još kao veoma mlad (sa svega 35 godina) teško je oboleo, te se uz pomoć porodice borio sa bolešću sve do kraja života. Umro je 25.01.2000. godine.
Bila je privilegija biti njegova porodica.